Preporuke civilnog društva za brži put prema EU u sektoru Energija i okoliš

U skladu sa strategijom pridruživanja i ključnim dokumentima u procesu europskih integracija, Bosna i Hercegovina mora da provede opsežnu akciju pripreme strateških planova u oblasti energije i održivog razvoja koja podrazumjevaju maksimalno iskorištenje obnovljivih izvora energije i unaprenenje energetske efikasnosti. U proteklom periodu, Bosna i Hercegovina nije izradila sveobuhvatnu energetsku strategiju, niti se strateški okrenula kreiranju plana implementacije energetske efikasnosti i korištenju obnovljivih izvora energije premda za to ima prirodne predispozicije.

U okviru nastavka Inicijative Gradjani za Europu traženi su prijedlozi i mišljenja širokog broja predstavnika građanskog društva, od udruženja građana koja se bave ovom problematikom, različitih udruženja poduzetnika, do akademskih predstavnika društva, kako bi se problem sporog napredovanja BIH ka Europskoj uniji u sektoru energije i okoliša, što bolje sagledao. Kroz ostvareni dijalog prepoznati su brojni nedostaci u samom procesu pridruživanja i na osnovu identi fikovanih problema definisani su izmenu ostalih i sljedeće preporuke za prioritetnim djelovanjem donosilaca odluka u ovom sektoru. Organizacije civilnog društva stoga od donosilaca odluka prije svega traže:

1. Značajniji podsticaj osnivanju i radu agencija za energetsku efikasnost na državnom, entitetskom i lokalnom nivou;

2. Razvoj strateških dokumenata i akcionih planova iz oblasti održive energije i zaštite okoline,oslanjajući se na relevantne dokumente Europske Unije, koji bi se prilagodili uslovima, potrebama i mogućnostima BiH;

3. Podrška, pokretanje i jačanje entitetskih fondova za zaštitu životne sredine i energetske efikasnosti;

4. Obezbjenivanje podrške aktivnostima i projektima koji doprinose održivosti energetskog sektora, unaprenenju energetske efikasnosti (EE), korištenju obnovljivih izvora energije (OIE) i smanjenju emisije štetnih gasova, te smanjenju zaganenja;

5. Osiguranje pristupa i sredstva za sufinansiranje projekta koji doprinose uvonenju OIE i jačanju EE iz programa Europske Unije (IPA i drugi);

Organizacije civilnog društva su pri koncipi ranju preporuka imale u vidu da je Europska unija alocirala 433 milijarde eura u svrhu unaprjenenja održivog razvoja za period 2007-2013, te da Bosna i Hercegovina ova sredstva može koristiti ukoliko na vrijeme kreira institucionalne mehanizme potpore.

Kada je u pitanju izravna korist za građane, civilno društvo smatra da samo donošenjem Zakona o energetskoj efikasnosti bi svi aspekti štednje energije i energetske efikasnosti grananima bili jasno i precizno definisani. Građani bi dobili jasne instrukcije na koji način svoje domaćinstvo mogu i trebaju učiniti energetski efikasnim. Takoner, regionalizacijom i liberalizacijom tržišta el.energije, pristupanjem Europskoj uniji, građani trebaju biti svjesni da će dobiti mogućnost izbora snabdjevača kao što se desilo u Njemačkoj 1998. godina od kada svatko može točno izabrati od koga će kupiti električnu energiju i na taj način se svjesno i ciljano odlučiti za energiju koja se dobija iz pri rodno obnovljivih izvora.

Organizacije civilnog društva traže od donosilaca odluka razmatranje navedenih preporuka te njihovu posvećenost i javno opredjeljenje za realizaciju i dostizanje standarda Europske unije.